Večera je obrok za koji se svi okupljamo. Želimo da svi uživaju, što sa decom nije uvek jednostavno.
Zajednički obrok je neretko zabavniji ako ne insistirate da deca sve pojedu odjednom. Na primer, deca ponekad moraju da probaju nešto deset do petnaest puta pre nego što zavole ukus.
Obedovanje je momenat u kom ste svi zajedno i možete da razgovarate. Lepo je kad se ono što je skuvano s ljubavlju i jede sa zadovoljstvom. Kako da obedovanje sa decom pričinjava veće zadovoljstvo pročitajte u nastavku.
Vi kuvate, ali vaše dete odlučuje koliko će jesti. Ne forsirajte previše ako vaš sin ili ćerka ne žele da jedu, jer to obično nema smisla. Odložite tanjir i sačekajte da dete ispolji glad. Na ovaj način se uče dve važne lekcije: Umerenost: Ako ga terate da jede kada nije gladno, dete učite prejedanju, a to nije dobro. Jede ono što se nudi: ne kuvajte odvojeno.
Izdvojte male porcije koje će dete brzo pojesti. Znate da će mu biti drago kad ugleda prazan tanjir. Priuštite mu ovo zadovoljstvo! Neka traži još, ali neka ne preteruje.
Dogovorite se da deca smeju da kažu da nešto ne vole tek kada to probaju, pa makar to bio samo jedan zalogaj ili komadić nečega.
Da li dete nagrađujete dezertom ako sve pojede? To u osnovi znači da je hrana bila toliko loša da zaslužuje dezert ako je pojede. Ovo može da podstakne jedenje na emotivnoj bazi. Ako želite da nagradite, to možete da uradite, na primer, nekim nalepnicama. Pun list nalepnica znači da vaše dete može izabrati aktivnost po svom izboru. Na ovaj način nagrađujete dobro ponašanje bez direktnog povezivanja sa hranom. Ne delite nalepnice samo kada dete sve pojede, već i kada se lepo ponaša za stolom ili ne govori sa punim ustima. Nikada ne povezujte nagradu sa količinom koju je vaše dete pojelo.
Decu ne drži pažnja toliko dugo kao odrasle. Zbog toga, pustite ih da sede za stolom najviše dvadeset minuta. Razgovor o tome kako je prošao dan ili bilo kojoj drugoj temi koja nema veze sa hranom je dobar način za odvlačenje pažnje.